1 Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju? 2 Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova: 3 “Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!” 4 Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje. 5 Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje: 6 “TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom.” 7 Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: “Ti si sin moj, danas te rodih. 8 Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske. 9 Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski.” 10 Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski. 11 Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu, 12 da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!