1 Ma̱ sisigo̱ dia̱ma, ni̱ midiho̱ kasaga̱i̱ milouye domo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u kuhe ni̱moko͡u nalolu̱. Di o taha̱ ta midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u babe, di dogo͡u gulo saga̱i̱ obe Aye Godibo͡u de dala. O ke̱me Yesu Kelesu, Midiho̱ Do̱u̱do ke̱no͡u Degedi O. 2 Yo͟͡uno͡u tolo i, Godiha̱ di midiho̱ kasaga̱i̱ kaha̱ hebe kasaga̱i̱ ke̱ igile muguyadomo͡u. E̱ di dowoyeno͡u teli mei. Sa sibige̱ o sasa̱i̱ olo͡u fe̱i̱bo͡u de solo͡u do degemo͡u kuhe tei.

3 Di Godiha̱ ta̱, di dumabeedei ke̱ dulo seseibabe, dige dibe Godi ko͡u teweyode tawale ile.

4 O koyoha̱ge e̱ Godibe ko͡u teweyode tobo͡u maba, haba Godiha̱ ta̱ ta sese ho fogo͡u babe, e̱me ogo͡u ga tobo͡u di o. Godiha̱ ta̱ damale̱do ke̱me e̱ duledube ta dala meido. 5 O taha̱ Godiha̱ ta̱ dulo seseibabe, e̱me Godiha̱ solo͡u do degedi midiho̱ ke̱ tewe. Dibe o kegei ke̱ saga̱i̱ debabe, dige dibe Godibo͡u de dogo͡u guo daladade tawame.

6 O koyoha̱ge e̱me Godibo͡u de dogo͡u guo dalayode tobo͡u babe, e̱ge Yesuha̱ siei saga̱i̱ ke̱no͡u tefele siayedei. 7 Ma̱ mogo dia̱ma, ta̱ a̱ nalolu̱ ko͟͡ume ta gehe̱ mei. Ta̱ di dumabeedei ko͟͡ume ni̱ ko͡u dulo tawale hobogou ke̱no͡u. Damale̱do, egei ko͟͡ume ni̱ ko͡u dumo͡u hagulugi, ifine kegeno͡u dulo ili kuhe̱. 8 Haba, a̱ nalolu̱ ko͟͡umaha̱ sibige̱be gehe̱ ta dala. Yesu e̱ sumo͡u, o sasa̱i̱ye duguomo͡u be, e̱ siadi kaha̱ sibige̱be gehe̱ ta dalayodele i. Haba ni̱ne damale̱yodema suluguamo͡u, o sasa̱i̱ye duguo tawale ilibe, ni̱ suluguane sibige̱bo͡u dade tawale ili. Yobe, hulia̱ mei degeimo͡u, hoho̱ tama̱ degei dala kaha̱ degemo͡u.

9 O koyoha̱ e̱me hoho̱ koko͡u dalayode tobo͡u maba, haba Godiha̱ soso͡u kile o ta dafoubabe, e̱me hulia̱ ke̱ ta to͡u fogo͡u li mei, yo͟͡u hulia̱ko͡u kegeno͡u dala. 10 O taha̱ Godiha̱ soso͡u kile o tako͡u solo͡u do degeibasi, e̱me hoho̱ koko͡u no͡u dala kaha̱ degemo͡u, tefele dugu midiho̱ kasaga̱i̱ye haguba, mihi̱ko͡u fiyale mei. 11 Ke̱no͡u si o koyoha̱ Godiha̱ soso͡u kile o ta dafoubabe, e̱me hulia̱ koko͡u no͡u dala. Hulia̱ya ke̱no͡u sulugi, a kageiya ke̱ ili ke̱me, e̱ ta tawaiyo mei, hulia̱ kaha̱ e̱ diho̱ dio͡u gu kaha̱ degemo͡u.

12 Ma̱ sisigo̱ dia̱ma, Godiha̱ Yesuha̱ hu̱ya ke̱ midiho̱ kasaga̱i̱ ni̱ milo͡u gadi ke̱ gebe meiyodei. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

13 Aye dia̱ma, o afudo delei, ifine yo͟͡u kegeno͡u dala ke̱me ni̱ ko͡u tewe. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

Gisiai dia̱ma, ni̱ge Tama̱ha̱ nele̱ ke̱ gabai. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

14 Sisigo̱ dia̱ma, Aye Godibe ni̱ ko͡u tewe. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

Aye dia̱ma, o afudo delei, ifine yo͟͡u kegeno͡u dala ke̱me ni̱ ko͡u tewe. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

Gisiai dia̱ma, ni̱me nele̱do, haba Godiha̱ ta̱ne ni̱ duledu dalali, Tama̱ha̱ nele̱be ni̱ gabai dala. Kegei kaha̱ degemo͡u, a̱ ta̱ ko͟͡u ni̱moko͡u kuhe nalolu̱.

15 Ni̱ge sa sibige̱ ko͟͡u tagadama. Sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ midiho̱ ke̱ne ta tagadama. O taha̱ sa sibige̱ kuoko͡u ge degedi ke̱ tagaibabe, e̱me Aye Godiko͡u be hoho̱ degeiyo mei. 16 Yobe, sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ midiho̱ olo͡u fe̱i̱, to͡u e tagadibo͡u, diho̱ye duguo tagadibo͡u, dio͟͡u die hu̱ hebele fogudibo͡u ke̱me Aye Godiko͡u ge hagueli mei. Midiho̱ kegei ke̱me sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ midiho̱no͡u. 17 Sa sibige̱ ko͟͡ume mei degele. Sa sibige̱ ko͟͡umaha̱ midiho̱ne olo͡u fe̱i̱ mei degele. O koyoha̱ Godiha̱ ta̱ ke̱ seseibasi, e̱me yo͟͡u kegeno͡u dalale, mei degele mei.

18 Ma̱ sisigo̱ dia̱ma, uwage sawisieibe hafe̱i̱ degeli. Afuge Kelesuha̱ ho obe* 2:18 Kelesuha̱ ho obe bo͡u ta̱ege ‘antichrist’. hagualeyode tobo͡u mo͡u ni̱ ko͡u dulo i. Ke̱no͡u si o kegele ibe su̱do ko͡u haguasiei dalagua. Kegei kaha̱ degemo͡u, dige uwage sawisiei ke̱me hafe̱i̱ degelidade tawame. 19 O kedia̱me afuge dibo͡u de ko͡u deleigueiye, haba dia̱ di to͡u fogo͡u fogo͡u yai. Ke̱no͡u si dia̱me di soso͡u do dege deleigueli mei. Di soso͡u do delei debabe, ifine dibo͡u de dalagua. Dia̱ di to͡u fogo͡u fogo͡u yai kaha̱ degemo͡u, dige dia̱me di bi meiyode tawale ili.

20 Ke̱no͡u si ni̱me Duo Bolofe̱i̱ha̱ to͡u mo͡u imo͡u, ta̱ damale̱do ke̱me ni̱ olo͡u fe̱i̱ ko͡u tawale hobogou. 21 A̱ge damale̱do ta̱ ke̱me ni̱ ta tawale iyo meidade tawalemo͡u kuhe nalo̱u̱yo mei. Damale̱do ta̱ ke̱me ni̱ ko͡u tawale hobogou kaha̱ degemo͡u, a̱ ni̱moko͡u kuhe nalolu̱. Ta̱ damale̱do ta̱ koko͡u gebe ogo͡u gai ta tama̱ degediyo mei. 22 Ogo͡u gai ta̱ tobo͡u di o ke̱me koyo? O kegei kaha̱ge Yesube Godiha̱ makai o Kelesu* 2:22 Kelesube Godiha̱ di mamo͟͡uyadomo͡u makai o. meiyode tobo͡u di. Damale̱do, o ke̱me Kelesuha̱ ho o, yobe e̱ge Aye Godibo͡u, e̱ Dihi Kelesubo͡u diliebe tobeko͡u muguo dala kaha̱ degemo͡u. 23 O Godiha̱ Dihi tobeko͡u mugu kaha̱ge Aye Godine tobeko͡u mugu dala. O taha̱ Godiha̱ Dihiko͡u damale̱yodeibabe, e̱ Aye Godiko͡u ne damale̱yodei.

24 Ta̱ ni̱ ko͡u dumo͡u haguei ke̱me ni̱ defe̱i̱do to͡u ma. Defe̱i̱do to͡u basi, ni̱me Aye Godibo͡u e̱ Dihibo͡u de dalagua. 25 Godiha̱ e̱ Dihiha̱ge dimoko͡u bi bolo̱do ta nela̱mo͡u makai ke̱me fi̱ gehe̱, yo͟͡u kegeno͡u dalale ke̱ nele̱yodema makai.

26 Kuguo a̱ ni̱moko͡u nalolu̱ ko͟͡umaha̱ yobe ko͡u gue, ni̱ ogo͡u gai egei duye deba tawaibo͡u dalamabadomo͡u a̱ kuhe nalolu̱. 27 Ke̱no͡u si ni̱ Duo Bolofe̱i̱ ko͡u mo̱u̱. Godiha̱ e̱ Dihiha̱ ni̱moko͡u ne̱i̱mo͡u, ni̱bo͡u de dogo͡u guo dala. Duo Bolofe̱i̱ha̱ dalali, ni̱moko͡u hehegieibasi, o tae ta ni̱moko͡u hehegile saga̱i̱ mei. E̱ hehegiedibe gulokoubo͡u mei, damale̱dono͡u. Ni̱me e̱ hehegiei saga̱i̱ kegeno͡u Godiha̱ Dihibo͡u de dogo͡u guo dalama.

28 Ma̱ sisigo̱ dia̱ma, ni̱me Yesubo͡u de dogo͡u guo dalama. Kege dalaguaba, e̱ kuhe hagubasi, di gue̱bo͡u sidifibo͡u ta degele mei, nele̱do dege tafalaguale. 29 Ni̱ge e̱me do̱u̱do oyodei ke̱me ko͡u tewe debabe, midiho̱ do̱u̱dono͡u milo͡u gadi o sasa̱i̱ kedia̱me Godiha̱ sisigo̱ degele idade tawale ile.