1 Kegei degemo͡u, o ta na̱ midiho̱ nogoha̱ milolo͡u ke̱ hobo͡u fida. Yobe, midiho̱ nogoha̱ milolo͡u saga̱i̱ ke̱no͡u tefele na̱ne milo͡u di kaha̱ degemo͡u. Na̱ midiho̱ nogoha̱ milolo͡u ke̱ filababe, na̱ no͟͡usiene file dugulo. Kegeligi, na̱ne ta̱ saiye touye deba. 2 Midiho̱ kegegai ke̱ milo͡u gadi kaha̱ hebe kasaga̱i̱be ko͡u nele̱ dalaye, ke̱no͡u si dige Godiha̱ do̱u̱do ta̱ salebe ko͡u tewe. 3 Na̱ midiho̱ nogo dia̱ milo͡u ga idi ke̱ figaba, na̱ne midiho̱ dia̱ milo͡u gadi saga̱i̱ ke̱no͡u tefele milo͡u babe, na̱ tawalibe, Godiha̱ na̱ ta̱ sale meiyode tawali? Kegele mei, Godiha̱ na̱ne habage ta̱ sale dala. 4 Godiha̱ na̱moko͡u midiho̱ bolofe̱i̱no͡u milo͡u di. Hebe kasaga̱i̱ toto nele̱be solo͡u do degedi. Na̱ fi̱ boho͡u yadomo͡u e̱ dia daladi, dafadiyo mei. Ke̱me na̱ tewe mei? Na̱ge ke̱me mabo͡u sa̱ degei dugulu? 5 Na̱me ne̱ fi̱be hili̱gido dala kaha̱ degemo͡u, na̱ fi̱ boho͡u yo mei. Godiha̱ gofo͟͡u degele ke̱me na̱ no͟͡usie kefemo͡u ili. Sawisiei Godiha̱ do̱u̱do ta̱ sale kelege, e̱ gofo͟͡u ke̱ tama̱ degeiba, na̱ hebe kasaga̱i̱ ke̱ molo͟͡u. 6 Godiha̱ hebe ke̱ nele̱be,

12 Kegemo͡u, o sasa̱i̱ Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ tewe mei kedia̱ midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u babe, dia̱me makoloye dala. Haba o kuolo͡u ta̱ ko͡u tewe kedia̱ne midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u babe, Godiha̱ge kuolo͡u ta̱ ke̱no͡u sesegaba ta̱ sale. 13 O sasa̱i̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ mo͡u dulu kedia̱me Godiha̱ dihi̱le koko͡u be do̱u̱do mei. O sasa̱i̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ dulomo͡u seseli kedia̱no͡u si, Godiha̱ge dia̱me do̱u̱do o sasa̱i̱yode tobolo͡u. 14 Kegemo͡u, sa sa o kedia̱me Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ta dala mei, mo͡u kege dalaguaye, ha dio͟͡u die fima̱i̱yeno͡u kuolo͡u ta̱ kaha̱ midiho̱ ke̱ seseibabe, die fima̱i̱be kuolo͡u ta̱ saga̱i̱ dala. 15 Midiho̱ dia̱ degegolu kaha̱ dimoko͡u hegilibe, Godiha̱ kuolo͡u ta̱ olo͡u fe̱i̱be die duledu nala̱gai dala kehe̱. Die duledugebe, dia̱ midiho̱ kasaga̱i̱ milo͡u mamo͡u be, midiho̱ dia̱ milolo͡u ke̱me kasaga̱i̱dade tawale idi. Haba dia̱ midiho̱ bolo̱ milo͡u mamo͡u ne, midiho̱ dia̱ milolo͡u ke̱me bolo̱dade tawale idi. 16 Ta̱ sale sawisiei, Godiha̱ makai kelegebe, di ke̱no͡u tefei dugulobe, Godiha̱ Yesu Kelesuko͡u tobo͡u ba, e̱ o sasa̱i̱ di ta̱ souba dugulo. Midiho̱ di milo͡u ma mogoguei dala ke̱ olo͡u fe̱i̱ tama̱ degeba ta̱ sale. Ta̱ uwo bolofe̱i̱ a̱ tobo͡u di ko͟͡umaha̱ge olo͡u fe̱i̱ ke̱ tobolo͡u no͡u dala.

17 Juda o dia̱ma, ni̱ fima̱i̱be, Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ kaha̱ge ni̱me ta̱ sale koko͡u ge dogo͡u gulodade tawale idi. Ni̱me ni̱o͡u sie hiye degemo͡u, eibe Godiha̱ soso͡u dade tawale idi. 18 Ni̱ kuolo͡u ta̱ tawale hobogou kaha̱ degemo͡u, Godiha̱ tagadibo͡u, midiho̱ bolofe̱i̱bo͡u olo͡u fe̱i̱ ke̱me ni̱ ko͡u teweyodele idi. 19 Kegemo͡u, ni̱ tawadibe, ni̱ge diho̱ du degei kedia̱me sasale sosogo͡u idiyodema, haba hulia̱ko͡u dalagua o kedia̱moko͡u ne hoho̱ hoho̱gudiyode tawale idi. 20 Ke̱no͡u tefei, ni̱ tawadibe, ni̱ge o sasa̱i̱ ta tawaiyo mei kedia̱ hehegiediyodema, sisigo̱ kedia̱ tisa dabai degediyode tawale idi. Yobe, ni̱ge Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ koko͡u gebe tewe ke̱bo͡u, damale̱do ta̱ ke̱bo͡u olo͡u fe̱i̱be ni̱ ko͡u tawale hobogou kehe̱yade tawale idi kaha̱ degemo͡u. 21 Damale̱do, ni̱ o sasa̱i̱ kedia̱moko͡u hehegile idi. Haba kageimo͡u ni̱ ni̱o͡u sie hehegie ho fogo͡u ya? Ni̱ omoko͡u hiyou mo͟͡udamabeede ko͡u tobolo͡u idiye, ke̱no͡u si ni̱o͡u ne hiyou mala̱ idi. 22 Ni̱ sasa̱i̱ hiyou mo͟͡udamabeede ko͡u tobolo͡u idiye, ke̱no͡u si ni̱o͡u ge kege degele idi. Ni̱ ogo͡u gai godibe dafaiyodele idiye, ke̱no͡u si ni̱ ogo͡u gai egei moso̱ko͡u fologa bi hiyou mala̱ idi. 23 Ni̱ge ni̱o͡u sie hiye degemo͡u, Mosesha̱ kuolo͡u ta̱be ko͡u teweyode tobolo͡u idiye, ke̱no͡u si ni̱ge ta̱ ke̱me gobo͡u gilemo͡u, Godi huyafe̱i̱ degele idi. 24 Ke̱me Godiha̱ kuguoko͡u be ko͡u gue nala̱i̱ dala,

25 Juda o di Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ dulo seseibabe, di kolo diafigidi midiho̱ ke̱ne bolo̱do.* 2:25 Juda o kedia̱ die o sisigo̱ kolo diafigidi kaha̱ sibige̱be sisigo̱ kedia̱me Godiha̱ biyodemo͡u maka degele idi. Ke̱no͡u si Juda o na̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ sese ho fogo͡u babe, na̱me kolo diafigili mei o kedia̱ sa̱ degei dala. 26 O kolo diafo͡u li mei taha̱ Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ dulo seseibabe, o ke̱me kolo diafou o saga̱i̱ dalale. 27 Juda o dibe Mosesha̱ kuolo͡u ta̱ nala̱gai ke̱ ko͡u dalamo͡u, di kolo kuhe diafigile hobogou. Ke̱no͡u si Juda o ta na̱ kuolo͡u ta̱ ke̱ gobo͡u babe, o gehe̱ ta, kolo diafo͡u li meiye, haba ke̱no͡u si di kuolo͡u ta̱no͡u sesedi o kaha̱ na̱ ta̱ sale. 28 O koyoha̱ hu̱yeno͡u Juda o dege dalababe, o ke̱me damale̱do Juda o mei. Kolo diafigidi midiho̱ ke̱me to͡u ha̱ bino͡u mei. 29 O e̱ duledugedo Juda o dege dala ke̱si damale̱do Juda o. Kolo diafigidi midiho̱ ke̱ne e̱ duledugedo fele̱i̱basi bolo̱. Midiho̱ ke̱me kuolo͡u ta̱ kaha̱ e̱ duledu milo͡u li mei. Duo Bolofe̱i̱ha̱ e̱ duledu dalali milou. O kegei koko͡u be oe ta bolofe̱i̱yode tobolo͡u saga̱i̱ mei. Godiha̱no͡u bolofe̱i̱yode tobolo͡u.