1 A potom izabra Gospod i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šæaše sam doæi. 2 A reèe im: žetva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. 3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce meðu vukove. 4 Ne nosite kese ni torbe ni obuæe, i nikoga ne pozdravljajte na putu. 5 U koju god kuæu uðete najprije govorite: mir kuæi ovoj. 6 I ako dakle bude ondje sin mira, ostaæe na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiæe se k vama. 7 A u onoj kuæi budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuæe u kuæu. 8 I u koji god grad doðete i prime vas, jedite što se donese pred vas. 9 I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije. 10 I u koji god grad doðete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite: 11 I prah od grada vašega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije. 12 Kažem vam da æe Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onome. 13 Teško tebi, Horazine! teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila èudesa što su bila u vama, davno bi se u vreæi i u pepelu sjedeæi pokajali. 14 Ali Tiru i Sidonu biæe lakše na sudu nego vama. 15 I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla æeš propasti. 16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odrièe mene se odrièe; a ko se mene odrièe, odrièe se onoga koji je mene poslao. 17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreæi: Gospode! i ðavoli nam se pokoravaju u ime tvoje. 18 A on im reèe: ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja. 19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neæe nauditi. 20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima. 21 U taj èas obradova se Isus u duhu i reèe: hvalim te, oèe, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oèe, jer je tako bila volja tvoja. 22 I okrenuvši se k uèenicima reèe: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoæe kome kazati. 23 I okrenuvši se k uèenicima nasamo reèe: blago oèima koje vide što vi vidite. 24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i èuti što vi èujete, i ne èuše. 25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajuæi ga reèe: uèitelju! šta æu èiniti da dobijem život vjeèni? 26 A on mu reèe: šta je napisano u zakonu? kako èitaš? 27 A on odgovarajuæi reèe: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe. 28 Reèe mu pak: pravo si odgovorio; to èini i biæeš živ. 29 A on šæadijaše da se opravda, pa reèe Isusu: a ko je bližnji moj? 30 A Isus odgovarajuæi reèe: jedan èovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. 31 A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga proðe. 32 A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga proðe. 33 A Samarjanin nekakav prolazeæi doðe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; 34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. 35 I sjutradan polazeæi izvadi dva groša te dade krèmaru, i reèe mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja æu ti platiti kad se vratim. 36 Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? 37 A on reèe: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reèe: idi, i ti èini tako. 38 A kad iðahu putem i on uðe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuæu. 39 I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu. 40 A Marta se bješe zabunila kako æe ga doèekati, i prikuèivši se reèe: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože. 41 A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo, 42 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neæe uzeti od nje.