142
1 Glasom svojim ka Gospodu vièem, glasom svojim Gospodu se molim. 2 Izlivam pred njim moljenje svoje, tugu svoju pred njim kazujem, 3 Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku. 4 Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utoèišta, niko ne mari za dušu moju. 5 Vièem k tebi, Gospode; velim: ti si utoèište moje, dio moj na zemlji živijeh. 6 Èuj tužnjavu moju; jer se muèim veoma. Izbavi me od onijeh koji me gone, jer su jaèi od mene. 7 Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje. Oko mene æe se skupiti pravednici, kad mi uèiniš dobro.