1 Trublju na usta, poput stražara na Domu Jahvinu; jer oni moj Savez prestupiše, otpadoše od moga Zakona. 2 Meni viču: “Poznajemo te, Bože Izraelov.” 3 Ali je Izrael odbacio dobro, dušman će ga progoniti. 4 Kraljeve su postavljali bez mene, knezove birali bez znanja moga. Od srebra svog i zlata načiniše sebi kumire da budu uništeni. 5 Odbacih tvoje tele, Samarijo, na njih se gnjev moj rasplamtio. Dokle će ostati nečisti sinovi Izraelovi? 6 Umjetnik ga je neki načinio, i ono Bog nije. Prometnut će se u komadiće tele samarijsko. 7 Posijali su vjetar, i požet će oluju; žito im neće proklijati, neće brašna dati; ako ga i dade proždrijet će ga tuđinci. 8 Progutan je Izrael, evo ga među narodima poput nevrijedne posude; 9 jer otiđoše k Asircu, divljem magarcu što sam živi! Efrajim obdaruje milosnike. 10 Neka ih samo obdaruje, među narode ću ih sada razasuti: i doskora će uzdrhtati pod teretom kralja knezova. 11 Žrtvenike je umnožio Efrajim, za grijeh su mu oni poslužili. 12 Da mu i tisuću zakona svojih napišem, oni ih smatraju tuđima. 13 Nek' žrtvuju klanice što mi ih prinose, nek' samo jedu meso! Jahvi se ne mile. Odsad će se spominjati bezakonja njihova i njihove će kazniti grijehe: u Egipat će se oni vratiti. 14 Izrael je zaboravio tvorca svoga i sebi dvorove sagradio; Juda je namnožio gradove tvrde. Oganj ću pustiti na gradove njegove; vatra će mu dvorove progutati.