1 Ona tri čovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim. 2 Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom; 3 a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili. 4 Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega. 5 Ali kad vidje da ona tri čovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe. 6 I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reče: “Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama. 7 Mišljah u sebi: 'Govorit će starost, mnoge godine pokazat će mudrost.' 8 Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim čini čovjeka. 9 Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči. 10 Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim. 11 S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što ćete kazati. 12 Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko riječ opovrgne. 13 Nemojte reći: 'Na mudrost smo naišli! Bog će ga pobit jer čovjek ne može.' 14 Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neću vašim riječima. 15 Poraženi, otpovrgnut ne mogu, riječi zapeše u grlu njihovu. 16 Čekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni riječ više da kažu! 17 Na meni je da progovorim sada, znanje ću svoje i ja izložiti. 18 Riječi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni. 19 Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova će se raspući mješina. 20 Da mi odlane, govorit ću stoga, otvorit ću usne i odvratit' vama. 21 Nijednoj strani priklonit se neću niti laskat ja namjeravam kome. 22 Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.