Psalmi.
38.
Psalam. Davidov. Za spomen. 
Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu. 
Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu: 
na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima. 
Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me. 
Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje. 
Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan. 
Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema. 
Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega. 
O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni. 
Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se. 
Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko. 
Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare. 
A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram. 
Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora. 
Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj! 
Rekoh: “Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!” 
Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom. 
Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega. 
A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno. 
Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro. 
O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene! 
Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!