Psalmi.
50.
Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza. 
Sa Siona predivnog Bog zablista: 
Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja. 
On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu: 
“Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!” 
Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac! 
“Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj! 
Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom. 
Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova: 
tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim. 
Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima. 
Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja. 
Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca? 
Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje! 
I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti.” 
A grešniku Bog progovara: “Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj? 
Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš? 
Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima. 
Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare. 
U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje. 
Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.” 
Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće. 
Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.