Psalmi.
63.
Psalam. Davidov. Dok David bijaše u Judejskoj pustinji. 
O Bože, ti si Bog moj: gorljivo tebe tražim; tebe žeđa duša moja, tebe želi tijelo moje, kao zemlja suha, žedna, bezvodna. 
U Svetištu sam tebe motrio gledajuć' ti moć i slavu. 
Ljubav je tvoja bolja od života, moje će te usne slavit'. 
Tako ću te slavit' za života, u tvoje ću ime ruke dizati. 
Duša će mi biti kao sala i mrsa sita, hvalit ću te kliktavim ustima. 
Na postelji se tebe spominjem, u bdjenjima noćnim mislim na tebe. 
Ti postade meni pomoć, kličem u sjeni krila tvojih. 
Duša se moja k tebi privija, desnica me tvoja drži. 
Oni što dušu u propast guraju neka siđu u dubinu zemlje, 
nek' vlasti mača predani budu, nek' postanu plijen šakalima. 
A kralj će se radovat' u Bogu, slavit će se tko se kune njime, jer će lašcima biti začepljena usta.