Ivanu.
13.
Bijaše pred blagdan Pashe. Isus je znao da je došao njegov čas da prijeđe s ovoga svijeta Ocu, budući da je ljubio svoje, one u svijetu, do kraja ih je ljubio. 
I za večerom je đavao već bio ubacio u srce Judi Šimuna Iškariotskoga da ga izda. 
A Isus je znao da mu je Otac sve predao u ruke i da je od Boga izišao te da k Bogu ide pa 
usta od večere, odloži haljine, uze ubrus i opasa se. 
Nalije zatim vodu u praonik i počne učenicima prati noge i otirati ih ubrusom kojim je bio opasan. 
Dođe tako do Šimuna Petra. A on će mu: “Gospodine! Zar ti da meni pereš noge?” 
Odgovori mu Isus: “Što ja činim, ti sada ne znaš, ali shvatit ćeš poslije.” 
Reče mu Petar: “Nećeš mi prati nogu nikada!” Isus mu odvrati: “Ako te ne operem, nećeš imati dijela sa mnom.” 
Nato će mu Šimun Petar: “Gospodine, onda ne samo noge, nego i ruke i glavu!” 
Kaže mu Isus: “Tko je okupan, ne treba drugo da opere nego noge - i sav je čist! I vi ste čisti, ali ne svi!” 
Jer znao je tko će ga izdati. Stoga je i rekao: “Niste svi čisti.” 
Kad im dakle opra noge, uze svoje haljine, opet sjede i reče im: “Razumijete li što sam vam učinio? 
Vi me zovete Učiteljem i Gospodinom. Pravo velite jer to i jesam! 
Ako dakle ja - Gospodin i Učitelj - vama oprah noge, treba da i vi jedni drugima perete noge. 
Primjer sam vam dao da i vi činite kao što ja vama učinih.” 
Zaista, zaista, kažem vam: nije sluga veći od gospodara niti poslanik od onoga koji ga posla. 
Ako to znate, blago vama budete li tako i činili!” 
“Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah! Ali - neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže.” 
“Već vam sada kažem, prije negoli se dogodi, da kad se dogodi vjerujete da Ja jesam. 
Zaista, zaista, kažem vam: Tko primi onoga kojega ja šaljem, mene prima. A tko mene primi, prima onoga koji je mene poslao.” 
Rekavši to, potresen u duhu Isus posvjedoči: “Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!” 
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. 
A jedan od njegovih učenika - onaj kojega je Isus ljubio - bijaše za stolom Isusu do krila. 
Šimun Petar dade mu znak i reče: “Pitaj tko je taj o kome govori.” 
Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: “Gospodine, tko je taj?” 
Isus odgovori: “Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.” 
Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona. Nato mu Isus reče: “Što činiš, učini brzo!” 
Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. 
Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: “Kupi što nam treba za blagdan!” - ili neka poda nešto siromasima. 
On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć. 
Pošto Juda iziđe, reče Isus: “Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! 
Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! 
Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći. 
Zapovijed vam novu dajem: ljubite jedni druge; kao što sam ja ljubio vas tako i vi ljubite jedni druge. 
Po ovom će svi znati da ste moji učenici: ako budete imali ljubavi jedni za druge.” 
Kaže mu Šimun Petar: “Gospodine, kamo to odlaziš?” Isus mu odgovori: “Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.” 
Nato će mu Petar: “Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!” 
Odgovori Isus: “Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.”