Psalmi.
22.
Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje? 
Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira. 
Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim! 
U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. 
Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti. 
A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu. 
Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, 
I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje. 
Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. 
Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. 
Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika. 
Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me; 
Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe. 
Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. 
Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me. 
Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. 
Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje. 
Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb. 
Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ. 
Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju. 
Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me. 
Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te. 
Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo! 
Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva. 
Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje. 
Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka. 
Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka. 
Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima. 
Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu. 
Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu. 
Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo.